“Nekad se savremena žena oblačila decentno, s ukusom, trudila se znanjem zaslužiti visoke ocjene na fakultetu. Čitala je klasike, gledala dobre filmove i pozorišne predstave, svirala. Imala je visoke kriterije pri izboru momka s kojim će zasnovati porodicu, roditi djecu. Ponašala se prirodno, ne očekujući aplauze.

Sad je nekima dovoljna osmoljetka, ne čitaju, osim statusa na fb, imaju vještačke trepavice, usne, grudi, nokte, stražnjice i hodaju polugole. Zadovoljne su vezom sa tuđim mužem, ponosne su što im on plaća garderobu, estetske zahvate, što ih vode na egzotična putovanja. Zovu ih sponzoruše. Ne kriju to, ponosne su. I još očekuju da im one jednostave, obične cure koje primjete samo oni što znaju gledati, zavide.

Nekad su se takve isto ponašale, samo su ih zvali drugim imenom.”

Nora Bazdulj Hubijar